Toliko mi je teško da sada počinjem sa pisanjem ovog teksta jer je subota, 20.04. a vi trebate sutradan da čitate ovaj tekst.
Nažalost, prekršio sam svoj sistem koji sam zacrtao zbog određenih dešavanja.
Celu ovu nedelju nisam pisao, pisanje mi nije bilo prioritet i onda je došla subota, dan pred izbacivanje i ja sam rešio da spremam tekst. Ludilo…
Ali nebitno, znam samo da trebate znati da je srž u sistemima i da sam svoj sistem prekršio. Koji je moj sistem za pisanje?
Sistem se gradi vremenom
Mnogi ljudi su mi govorili da ”radim i kada mi se ne radi”. Dobro bajo, lepo je to što si mi rekao, ali kako ja da to primenim sada? Da li možeš da mi daš neki maaalo konkretniji savet?!
Od srednje škole sam počeo da se bavim logo dizajnom. To je posao gde ti trebaš ni iz čega da napravim nešto + da se to zasvidi klijentu.
Iskren da budem, bilo mi je top. Snalazio sam se nekako, imao par klijenata kojima sam crtao logoe za male pare, ali nebitno je to, barem sam se malo praksirao.
Međutim, postojao je tu jedan problem.
Svaka saradnja mi je bila drugačija. Svaki put bih radio skroz nešto drugačije, moj pristup bi bio drugačiji – i to me je mnogo umaralo.
Često bih preispitivao da li su moji procesi dobri? Da li ja dobro radim posao? Kako to najveće glave u logo dizajnu rade? Koji su njihovi sistemi?
I onda sam počeo da istražujem i shvatio da…
Svako ima svoj neki sistem funkcionisanja
Neko prvo nacrta neku free verziju, pošalje i onda se dogovaraju za na dalje.
Nekima klijenti kucaju na vrata i prvo što urade jeste poziv.
Neko crta 3000 verzija logoa i onda bira najbolju, a neko 3-4 i odmah ubada.
Nekome je komunikacija bazirana na WhatsApp-u, nekome na Slacku…
itd.
Uočio sam da svi različito rade, ali da unapred imaju definisan sistem po kom funkcionišu.
Ne dozvoljavaju da se uklope u tuđe sisteme već imaju svoj koji su gradili godinama.
Sada taj isti sistem repliciraju bilo gde i bilo kada.
Ali meni je džaba sve to bilo kada nisam razumeo poentu toga.
Meni je bilo dosadno da sedim celo veče i smišljam kako se sa mnom radi, koji su moji uslovi, šta ja očekujem od njih i šta oni mogu da očekuju od mene…
Zato sam mnogo puta došao u situaciju da se uklapam u tuđe sisteme, gubio na svojoj vrednosti i na kraju očajavao zbog toga.
Nisam kreirao svoj sistem, zato su me ljudi ubacivali u svoj
Onog dana kada sam počeo da se bavim online poslovanjem i radom sa klijentima, tog dana je počeo moj pakao.
Pošto nisam uradio nulti korak, dolazio sam u situaciju da se pre svega moja vrednost stavlja na kantar.
Kako ja nisam znao svoju vrednost koju dajem čoveku, on je sam određivao moju vrednost i procenjivao koliko para vredim.
Mnogo puta sam dolazio u situaciju da se cenkamo oko mog rada, da bi na kraju klijent bio srećan, a ja nezadovoljan i oštećen.
Zašto? Ne zato što je klijent kriv, čovek je došao da uzme šta je najbolje za njega.
Ali pošto mu ja nisam dao šta je najbolje za njega, on je uzeo šta je imalo.
A na kraju krajeva ni on nije bio zadovoljan, kao i ja još od početka.
Trebalo mi je to da shvatim ove nedelje, kada su mi se izdešavale neke stvari – delom zbog moje neodgovornosti, delom zbog mojih sistema vrednosti, delom zbog klijentovih očekivanja.
Pošto nisam imao svoj sistem i nisam ga vrednovao onako kako ja želim, došao sam u situaciju gde ni ja ni klijent nismo bili zadovoljni. Nisam umeo da postavim granice i da radim ono što sam trebao. Nisam imao sistem po kom funkcionišem nego sam bio u fazonu ”kako ćemo – lako ćemo”. Nisam imao unapred definisane zahteve i očekivanja kako ne bi dolazilo do onoga ”ali to je tako trebalo da bude”.
Bez sistema nema napretka
Ono što je meni zadatak za budući period jeste da formiram svoje sisteme tako da moju vrednost mogu da prikažem na najbolji mogući način.
Želim da sistematizujem svoje dane, svoje poslovne procese, kreiranje sadržaja na društvenim mrežama… Sve što mi je potrebno da napredujem.
Zašto? Jer jedino tako mogu da pratim da li sam napredovao ili nisam. Jedino tako mogu da znam da li sam srećan i zadovoljan.
Iskren da budem, ne mogu više da dozvoljavam da potpadam pod tuđe sisteme i da me vozaju levo-desno.
Izabrao sam preduzetništvo kao stil života da bih bio slobodan, a opet sam u tuđem kavezu vezan lancima…
P.S Moj sistem za pisanje nedeljnih priča bio je da svakog dana pišem minimum pola sata. Vodiću se time jer jedino tako mogu da pišem još kvalitetnije tekstove. Eto odgovora na pitanje sa početka ovog teksta.
